Posts by admin:

Dritan Abazović: Vlada nije švedski sto

Potpredsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović u intervjuu za Novu.rs rekao je kako i dalje ima utisak da ne postoji dovoljno hrabrosti unutar parlamentarne većine kad je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala, ali da ne vidi da je Vlada Crne Gore ugrožena neslaganjima unutar koalicije.Govreći o odnosima sa Srbijom, Abazović je rekao da su se stvorili određeni problemi, jer su neki događaji u Crnoj Gori neopravdano izazvali veliku pažnju u susednoj zemlji. Prema njegovim rečima, odbijanjem da izruči bivšeg predsednika Srbije i Crne Gore, Svetozara Marovića, zvanični Beograd šalje lošu poruku.„Svaki vid zaštite, pa i taj da se on komotno oseća u drugoj državi, obezvređuje državne organe Crne Gore“, naglašava sagovornik Nove.Na pitanje kada će doči u Srbiji odgovorio je: „Ne možemo da dođemo nepozvani. U suštini, zbog situacije sa Kovidom mislim da su te aktivnosti bile malo ograničene. Bio sam nedavno u poseti Bosni i Hercegovini i Albaniji i nadam se da ću uskoro doći i u zvaničnu posetu Srbiji. To ću učiniti sa velikim zadovoljstvom. Kolege iz Srbije su svakako više nego dobrodošle u Crnu Goru.Prema njegovim rečima, u odnosima Srbije i Crne Gore „stvorili su se određeni problemi“.„Meni je žao zbog toga. Mislio sam da će od onog trenutka, kad je Srbija pomogla sa vakcinama Crnoj Gori, doći do prekretnice u pozitivnom smislu. Međutim, to se nije desilo. Neki politički događaji koji su bili u Crnoj Gori su izazvali mnogo veću pažnju u Srbiji iz neopravdanih razloga. Govorim i o smeni ministra pravde, usvajanju Rezolucije u Srebrenici, o Temeljnom ugovoru. Bespotrebno se stvorila negativna energija. Mi smo tu da razvijamo svaku vrstu saradnje i da damo jedan novi impuls ukupnim regionalnim prilikama“, kazao je Abazović.Upitan koliko na utiču izjave poput one o stvaranju „srpskog sveta“ koju je nedavno dao srpski ministar policije, Aleksandar Vulin, potpredsednik Vlade Cne Gore podsetio je kako je više puta kritikovao takve vrste izjava: „Bojim se da im dajemo previše značaja, iako one zaista deluju opasno. Kad damo nečem neozbiljnom veliki značaj, to onda zaista dobija obrise mnogo veće nego što bi trebalo. Ne treba nama ‘srpski svet’ već ‘evropski svet’.“Loša poruka SrbijeAbazović ke kazao i da mu nije jasno šzašto Srbije neće da izruči Svetozara Marovića.„U međuvremenu se desila jedna stvar, a to je da njemu ističe taj rok u kom je mogao da odgovara. Sad sve dobija jednu novu dimenziju. Možda je zbog toga trebalo i da ostane tamo. U svakom slučaju, ja i dalje stojim na stanovištu da bi bilo jako dobro za pravdu i borbu protiv organizovanog kriminala da se Svetozar Marović izruči Crnoj Gori. On je ovde pravio enormnu štetu i kao takav treba da odgovara.“Prema njegovoj oceni i Srbija i Crna Gora imaju rezultate u borbi protiv organizovanog kiminala, te data borba mora da se odvija u koordinaciji više službi„Konkretno u Crnoj Gori je uhapšen jedan od dvojice vođa Kavačkog klana, kojem je pripadao Belivuk. On je trenutno u zatvoru u Spužu. Mislim da je ta grupa sad značajno desetkovana. Pratim dešavanja vezana za Belivuka i cenim napore vaše policije u suzbijanju organizovanih kriminalnih grupa. Voleo bih da nivo saradnje povećamo na još veći nivo kako bi zaista svi imali samo jednu zajedničku poruku – da naše države nisu plodno tlo za organizovane kriminalne grupe“, kazao je on.Ocena da je mafijaški obračun na teritoriji Srbije uvezen iz Crne Gore ocenio je politički nekorektnom „jer ispada kao da smo mi to namerno uradili. Možda njihove vođe vode poreklo iz Crne Gore, ali njihovi članovi su u velikoj meri ljudi koji nemaju veze sa Crnom Gorom“.Podržavam premijera KrivokapićaAbazović je kazao da podržava premijera Zdravka Krivokapića.„To sam činio od početka. Mi smo, kad smo pobedili na izborima potpisali sporazum koji ima jasno definisane ciljeve, a jedan od tih programskih detalja je bila ekspertska vlada. Ukoliko bi izašli iz tog koncepta zbog nekog događaja, ja mislim da bismo morali da idemo u revidiranje sporazuma. A ako bismo otišli u revidiranje sporazuma, onda možemo da odemo predaleko.“On odbija rekonstrukciju po sistemu švedskog stola – da dođe bilo ko i da uzme stvari koje želi: „To ne može tako. Rekonstrukcija nosi određene političke rizike. Vlada, čiji sam potpredsednik, apsolutno ima moju podršku i ja sam zaista zadovoljan sa nekim rezultatima koje smo postigli. A verujem da su i građani zadovoljni.“Prema njegovoj oceni situacija je malo paradoksalna, jer Vlada nema podršku većine, ali  joj ne preti pad.„Čudna je situacija, ali posle 30 godina nije moglo da se očekuje da stvari budu jednostavne. Ne mislim da je neko spreman da sruši vladu u ovom trenutku. To bi bilo političko samoubistvo za onoga ko se usudi na taj korak. S druge strane, vlada mora naći zajednički jezik sa parlamentarnom većinom kako bi ovi ciljevi o kojima sam govorio mogli da ostvare“, kazao je Dritan Abazović.

Ostali komentari (0)

VUKOTIĆ LJUBI ZANOSNU PLAVUŠU! Isplivala slika oca vođa škaljaraca sa miljenicom žestokih momaka (FOTO)

04.08.2021. • 21:40
Srbija Danas/Espreso

Foto: Profimedia/ilustracija/Privatna arhiva
Vesko je bio osoba bogatog krimalnog dosijea, koji je počeo da se ispisuje još osamdesetih godina.

Veselin Vesko Vukotić (57) koji je likvidiran 2019. godine ispred svoje kuće u Kotoru, bio je otac Jovice i Igora Vukotića, koji važe za vođe ozloglašenog škaljarskog klana.
 

 
Vesko je bio osoba bogatog krimalnog dosijea, koji je počeo da se ispisuje još osamdesetih godina.
Vukotić je zbog ubistva Duška Boškovića u Prčnju osuđen u Crnoj Gori na 20 godina zatvora, ali je bio nedostupan crnogorskim vlastima.

Vukotić je, inače, bio označen kao izvršilac prvog mafijaškog ubistva u Beogradu, u klubu “Nana” u martu 1990, kad je likvidiran Andrija Lakonić.
Malo je fotografija ovog čoveka u javnosti. Ipak, na društvenim mrežama osvanula je njegova fotografija sa čuvenom Sašom Krajnc, miljenicom svih žestokih momaka.

Saša Krajnc devedesetih je važila za miljenicu žestokih momaka, družila se sa njima, a sada se pojavila u emisiji “Brak na neviđeno” da bi našla muža.
Saša sada ima 50 godina, dva puta se udavala, jedan muž joj je poginuo.
– Bila sam udata dva puta. Prvi muž mi je poginuo, a drugi pup sam se srećno razvela – rekla je Saša, pa progovorila o devedesetim kada se družila sa žestokim momcima.
– Moj život su definitivno obeležile devedesete godine, jer tada sam živela ludo i brzo. Družila sam se sa žestokim momcima koji su tada bili u našoj zemlji. Družila sam se sa Slavkom Mijovićem, Giškom… Prema meni su bili stvarno sjajni. Lepo su se ponašali, svi su me prihvatili. Upoznala sam ih u sportskim dvoranama. Na početku, nisu na mene gledali kao devojku, gledali su na mene kao dete, sve dok nisam napunila 20-ak godina, a onda me je Darko Ašanin preveo “preko mosta”. Onda sam počela da izlazim po tim noćnim klubovima – rekla je Saša i nastavila.
– Posle toga perioda je naišla velika tuga. Jedan po jedan su počeli da odlaze. Tu tugu ne mogu da vam opišem. Od silnog provoda, druženja, ljubavi, svega što nam se dešavalo, oni su jedan po jedan počeli da se sele u čitulje. Ja sam bila tako tužna u to vreme – rekla je ona.

“Tu na pragu su ga ubili. I ostavili da leži danima” Nena drugome decu rađa, a Gojko i Bosa krvavih očiju traže sina

…ali ta ruža svake godine i dalje cveta. Divlja i prkosna.
– Bosiljka, ovi u komandi kažu da više ne možemo čekati, svi idu – govori Gojko na ulaznim vratima, stojeći ispod dovratka, očiju krvavih od umora, bled u licu i gotovo izbezumljen.
Bosiljka, njegova žena, sedi u ćošku kuhinje, krši ruke i van sebe je. Treba u jednom trenutku spakovati ceo život ali jedna joj je misao raznela glavu – gde je njen sin Željko.
Gojko i Bosiljka deset godina nisu mogli imati dece. Obilazili su doktore, vračare, pili čajeve, u ono vreme bez velike pomoći medicine i sa malo para, činilo se da će ostati bez potomstva. Već u dobrim godinama za sredovečnost, onda kad čovek se pomiri sa sudbinom i sve prepusti slučaju, desila se Bosi trudnoća. Tako se rodio Željko, željen i iščekivan bezmalo deceniju. U Kninu, gde more ne miriše ali iz koga se brzo u talase Jadrana može sjuriti, Željko je rastao u toplom očevom zagrljaju ogrnut majčinom ljubavlju.

Pred sam rat proslavili su mu punoletstvo. Vojsku je odslužio u gardijskoj jedinici, baš u Kući cveća, gde su mu roditelji došli na zakletvu. Mati je u korpu stavila pršute što je mirisala na Dalmaciju, kozjeg sira i toplu mirisnu pogaču. U osvit rata doslužio je svoje do kraja u kasarni nadomak Karlovca, u Skakavcu. Bila su to neka, ispostaviće, suviše srećna vremena.
U Kninu se, po samom formiranju SAO Krajine pridružio srpskoj vojsci, tu svoj na svome. Prvu je godinu bilo teško i krvavo, dvaput je izbegao smrt, bilo je teških dana i uvek srećnih povrataka kući. Posle se malo rat smirio pa je život, pomalo stidljivo, probao da se vrati na svoje. Sa Nenom, devojkom, imao je velike planove.
U leto 1995. godine kupina je rodila crnim zlatom i Nena i Željko, kao da su deca, u kupinjaku, izgrebanih ruku, pune korpe. Vruće je leto, rodno, a sunce sija kao da nikad više neće zasjati tim sjajem. Sutra Željko ide na sedmodnevnu smenu straže i kad se vrati s položaja, odmah posle Svetog Ilije, kreću pripreme za svadbu. Svadba će biti u septembru, dok vinogradi zriju plavim mirisom nabujale loze, a jara sunca spusti svoje žaluzine na dobre večeri, pune smeha i muzike.

Ujutro, na položaj, Željko će poneti u rancu nešto garderobe, cigara, komad pršute i materinu pogaču. I Neninu sliku. Tamo će već dobiti svoje sledovanje, “samo da odgulim tu sedmicu gore”, tako kaže i onda sve ide po redu. Dok nije tu, Nena će ići na svoj posao u komandu, gde radi kao službenica. Niko ne zna da će u tri dana preokrenuti svet.
Bio je peti dan od Željkovog odlaska na položaj i Gojko stoji na vratima izbezumljen. Do sina ne može stići, a tu je i Bosiljka, i stara i bolesna majka, i narod koji jauče, zapomaže, pakuje se i ne zna kud da li da krene ili da li da ostane. Izvlače se traktori, niko ne zna šta bi spakovao niti kud i kojim putem da krene. Neki ne veruju da je kraj i ostaju. Gorko će platiti takvu odluku.
Neni su javili da je Željko izgleda krenuo sa vojskom. Bosiljka i Gojko na traktor nabacuju najnužnije i kreću u nepoznato. Završiće u kolektivnom smeštaju negde u unutrašnjosti Srbije, preživevši ono što se ne može preživeti – strašnu sudbinu, avgustovsku nemilosrdnu jaru, granatiranje, žeđ i sopstvenu smrt. 
Željko na položaju saznaje da je svet koji je poznavao i u koji je čvrsto verovao da je nesalomiv, da je taj svet nestao. Sa položaja neće otići s vojskom već će se sjuriti, peške, u susret narodu koji u kolonama i jauku beži, pravo u Knin, tražeći roditelje. U tom metežu i sveopštoj gužvi i on i Gojko ne znaju da su se mimoišli u koloni. Nena je pošla sa njima.
Tu na pragu su ga ubili. I ostavili da leži danima. Šta je posle sa njim bilo, niko ne zna. U koju je jamu i tamu dospeo i ko mu je kosti preturao godinama. Čekali su Gojko i Bosiljka svog jedinca, jedan ga je video da izlazi iz Knina, drugi u Banjaluci u bolnici, treći kako izbezumljen hoda Beogradom, neko je znao da je otišao u Nemačku ali ništa od toga nije bilo istina.
Nena je nakon par godina prešla da živi u veći grad, polako nastavila život, udala se, rodila devojčicu i svaki drugi vikend dolazila im u posetu. Gledali su tu malu kao da je Željkova, kao da je njihova unuka. Bosa je umrla deset godina kasnije, znajući da njenog Željka više nema. 
Gojko se nije dao, obilazio je Crveni krst, išao u Adru, molio katoličkog popa da mu nađe spiskove, išao na razmene, davao krv za DNK analizu, samo da dobije jednu jedinu kost da je sahrani. 
Nakon dvadeset dugih godina dobio je list na kom je pisalo da su ostaci njegovog Željka “pozitivno identifikovani”. Treći dan po sahrani Gojko ujutro više nije ustao iz kreveta.
Dole, kažu, u Kninu, ispred Željkove kuće, urušene, puste i zatrtih tragova, raste jedna velika crvena ruža. Divlja i prkosna. Sekli su je, žedna je kiše, promarširaju tuda 5. avgusta batovi tuđih vojničkih čizama, ogrebe se o nju kakva zalutala ruka, ali ta ruža svake godine i dalje cveta. Kao da je iz same krvi iznikla.
 

“BRINEM SE DA IH NIJE NEKO UBIO ILI OTEO” Oglasila se mama nestale dece iz Niša

04.08.2021. • 20:30
Srbija Danas/Novosti

FOTO: Youtube/Printscreen/spalesg/MUP Srbije
Devetogodišnja devojčica, i njen petogodišnji brat nestali su pre dva dana u Nišu.

Policija intenzivno traga za njima, a povodom nestanka oglasila se i njihova majka – Snežana Đorđević.
POTPUNO BEZBEDNO: Evo kako najlakše da zaštite i vas i vaše mališane od komaraca POTPUNO BEZBEDNO: Evo kako najlakše da zaštite i vas i vaše mališane od komaraca

NENADA (16) NEMA VEĆ ČETIRI DANA: Očajna majka moli za pomoć: Sve smo prevrnuli, nema gaNENADA (16) NEMA VEĆ ČETIRI DANA: Očajna majka moli za pomoć: Sve smo prevrnuli, nema ga

DA LI STE IH VIDELI? Nestali dečak (5) i devojčica (9) u Nišu (FOTO)DA LI STE IH VIDELI? Nestali dečak (5) i devojčica (9) u Nišu (FOTO)

Snežana za “Novosti” navodi da je pre mesec dana došla iz Beograda u Niš, gde se udala za A. S, da bi se, potom, nakon mesec dana razveli, a onda je upoznala drugog muškarca. Snežana navodi da se bratu i sestri pre dva dana gubi svaki trag.
Prema njenim rečima, deca su se igrala u parku “Čair”, nakon čega ih više nije videla.

– Dozvolila sam im da se igraju, dok sam ostala u kući da čistim. Kada sam se vratila, nije ih bilo. Tražila sam ih ceo dan, ali nisam mogla da ih nađem. Nestanak sam prijavila oko 22 časa, a onda smo potragu nastavili sa policijom. Molim svakog ko ima bilo kakvu informaciju, da se javi. Ne znam ništa o njima – govori kroz suze neutešna majka.
Na pitanje da li sumnja da ih je možda otac dece uzeo, navodi da on nije iz Niša, već iz Rume, i da ne sumnja na njega, kao i da ne zna gde je ona živela sa decom.
– Deca su izašla napolje oko pola devet, a ja sam nestanak prijavila uveče, jer sam ih tražila ceo dan na mestima gde se kreću. Devojčica ima 9 godina, dok dečak ima 6 godina. Brinem se da im se nije nešto desilo, da ih nije neko ubio, ili ih oteo.

Podsetimo, policija intenzivno traga za maloletnim bratom i sestrom iz Niša, koji su poslednji put viđeni u parku “Čair” u Nišu. Devojčica ima ima crnu kosu do ramena,obučena u sivo-belu majicu kratkih rukava i teksas šorts. Dečak ima plavu kosu, a na sebi je imao belu majicu i sivi šorts.

BEOGRADSKA PORODILIŠTA OBARAJU REKORDE: Ako se ovako nastavi rodiće se duplo više beba od godišnjeg proseka

04.08.2021. • 19:10
Srbija Danas/RTS

Foto: Profimedia/ilustracija
U porodilištu “Dragiša Mišović” danas je rođen rekordan broj beba.
Jutros do sedam sati, kada je završena i smena lekara i babica, vodili su dečaci rezultatom 17:6. Obavljeno je do sada već 1.250 porođaja, od tri do pet dnevno. Dr Igor Plješa iz KBC “Dragiša Mišović” kaže da će, ako se nastavi ovim tempom, biti 3.600 porođaja, više nego duplo od godišnjeg proseka. U porodilištu “Narodni front” rođeno je 38 beba za 24 sata.
POTPUNO BEZBEDNO: Evo kako najlakše da zaštite i vas i vaše mališane od komaraca POTPUNO BEZBEDNO: Evo kako najlakše da zaštite i vas i vaše mališane od komaraca

“ZAČULO SE ZAPOMAGANJE” Žena iz Obrenovca porodila se na autobuskoj stanici – na svet donela zdravu devojčicu”ZAČULO SE ZAPOMAGANJE” Žena iz Obrenovca porodila se na autobuskoj stanici – na svet donela zdravu devojčicu

SEKRETARIJAT ZA INVESTICIJE: Beograd dobija jedinstven prostor kulture namenjen osobama sa invaliditetomSEKRETARIJAT ZA INVESTICIJE: Beograd dobija jedinstven prostor kulture namenjen osobama sa invaliditetom

Igor Plješa je rekao da je od sedam sati ujutru bilo deset porođaja, i da je rođeno osam dečaka i dve devojčice.
Smena, kaže, izgleda predivno, užurbano i prelepo.

– Dovoljno dugo svi radimo da se pogledima dogovorimo oko svega. Od prijema do porođajne sale sa osmehom dovedemo naše pacijentkinje. Jedan timski rad u kome ne možemo jedni bez drugih. Sve to funkcioniše potpuno perfektno. Deca nam se rađaju uz finu muziku, i ujutru budete umorni, ali potpuno ispunjeni predivnim osećanjem – kaže Plješa.

Nada se, kaže, da će, ako se nastavi ovim tempom, biti 3.600 porođaja ove godine, a prosek je 1.500.

– Nadamo se da ćemo to i da ispunimo. Žene su prepoznale naše porodilište kao najbolje. Svaka vaginalno porođena žena, ako su u redu ona i beba, posle 48 sati idu kući, a ako je carski rez – posle 72 sata, da bi mogle da dođu druge žene – rekao je Plješa.
Još jedan rekord danas zabeležen u porodilištu “Narodni front”. Rođeno je 38 beba za 24 sata. Tu utakmicu dobile su devojčice.

KAKVO JE STANJE NA PUTEVIMA SRBIJE? Ove deonice bolje izbegavajte, a evo koliko se čeka na graničnim prelazima

04.08.2021. • 19:05
Tanjug

Foto: Printscreen/AMSS

Sredina radne nedelje donosi nešto umereniji intenzitet saobraćaja, ali u jeku je građevinska sezona zbog koje je na putevima veće prisustvo putara na čiju bezbednost treba posebno obratiti pažnju, upozorava Automoto savez Srbije.
POTPUNO BEZBEDNO: Evo kako najlakše da zaštite i vas i vaše mališane od komaraca POTPUNO BEZBEDNO: Evo kako najlakše da zaštite i vas i vaše mališane od komaraca

DA LI STE IH VIDELI? Nestali dečak (5) i devojčica (9) u Nišu (FOTO)DA LI STE IH VIDELI? Nestali dečak (5) i devojčica (9) u Nišu (FOTO)

ALEKSANDAR ČAČANIMA PUŠTA KRV GODINAMA! Manje poznata metoda za oporavak tela, ali zahteva “malu žrtvu”ALEKSANDAR ČAČANIMA PUŠTA KRV GODINAMA! Manje poznata metoda za oporavak tela, ali zahteva “malu žrtvu”

AMS S upozorava i na radove na pojedinim deonicama koji uslovlajavju izmenu režima saobraćaja, pa tako zbog radova na zameni žičane ograde na delu puta od petlje Pećinci na desnoj strani, za saobraćaj je u toku svetlog dela dana zatvorena zaustavna traka, a saobraćaj se odvija voznom i preticajnom saobraćajnom trakom.
Radovi se dnevno pomeraju po 400 metara prema petlji Dobanovci.

Do 13. avgusta na snazi će biti obustava saobraćaja zbog radova na sanaciji kosine i dela kolovozne konstrukcije na deonici Boževac – Petrovac na Mlavi (Knežica), naselje Ranovac. A Alternativni putni pravac za putnička vozila je kroz naselje Ranovac, a za teretna motorna vozila alternativni putni pravac je put preko Salakovca.
Do 6. avgusta biće izmenjen režim saobraćaja zbog radova na rehabilitaciji kolovoza na deonici petlja Vodanj – petlja Kolari, u smeru ka Nišu.
Tokom izvođenja radova, u smeru Beograd – Niš, za saobraćaj će biti zatvorena vozna i zaustavna saobraćajna traka. Saobraćaj će se odvijati preticajnim saobraćajnim trakama oba smera. U smeru Niš-Beograd, za saobraćaj će biti zatvorena preticajna saobraćajna traka, dok će se saobraćaj odvijati voznom i zaustavnom saobraćajnom trakom. Do 31.oktobra izvodiće se radovi na rehabilitaciji deonice Jasikovo – Bor, od Krivelja do ukrštanja sa državnim putem broj 166. U toku izvođenja radova saobraćaj će se odvijati naizmeničnim propuštanjem vozila. Radovi će biti obezbeđeni adekvatnom saobraćajnom signalizacijom i opremom.

Do 6. avgusta biće izmenjen režim saobraćaja zbog radova na rehabilitaciji kolovoza na autoputu BG- NI, na deonici između Vodnja i Kolara u smeru ka Nišu.
U smeru ka Nišu biće zatvorena vozna i zaustavna traka, dok će saobraćaj odvijati preticajnim saobraćajnim trakama oba smera, dok će u smeru ka Beogradu za saobraćaj će se odvijati voznom i zaustavnom saobraćajnom trakom.
Na naplatnim stanicama nema zadržavanja vozila, a prema informacijama Uprave granične Policije dobijenim u 17:30 časova na putničkim terminalima vozila se zadržavaju i to na Gradini prilikom izlaska iz zemlje 30 minuta, a prilikom ulaska 40 minuta.
Na prelazu Preševo na izlazu se čeka 40 minuta, a prilikom ulaska 60 minuta.
Na prelazu Gostun za ulazak u zemlju putnička vozila čekaju 30 minuta, koliko se čeka i na prelazu Špiljani. Na Špiljanima se na izlasku iz zemlje čeka 20 minuta.

Prelaz Kotroman – i za ulazak i izlazak iz zemljhe vozila čekaju 40 minuta, dok se na prelazu Sremska Rača na izalzu iz zemlje čeka 30 minuta.
Na graničnim prelazima čekaju i teret na vozila – na Batrovcima i na prelazu Šid 180 minuta, a na prelazu Sremska Rača 60.
 

“ZAČULO SE ZAPOMAGANJE” Žena iz Obrenovca porodila se na autobuskoj stanici – na svet donela zdravu devojčicu

04.08.2021. • 18:42
Srbija Danas/Novosti

Foto: Profimedia

Trudnica iz Obrenovca porodila se danas na autobuskoj stanici (Lasta) oko 9 sati. Devojka je rodila zdravu devojčicu, a one su kako se navodi prevezene u jedno od beogradskih porodilišta.
Prema rečima radnika obezbeđenja koji radi na ovoj  stanici, čuo je zapomaganje u toaletu i prvo je pomislio da je neko pao.
– Začuli su se krici, prvo sam mislio da je neko pao i da se povredio. Kada sam došao do toaleta video sam devojku koja je počela da se porađa. Došla je i moja koleginica, i ona je ostala sa njom. Otrčao sam da pozovem Hitnu, i kada sam se vratio, a bio sam odsutan možda dva minuta ona se več porodila – ispričao je radnik obezbeđenja za “Novosti”.

Devojčica je dobila ime Marija, a otac i baka novorođenčeta obišli su zaposlene na stanici kako bi im se zahvalili na pomoći.
 

“Moj tigar je ipak preživeo “Oluju” i čekao me” Ovo je priča o jednoj mladosti, tužnoj prošlosti i budućnosti koja i danas boli

“Oluja” kolona duga 26. godina koja se i dan danas pamti.
Četvrti avgust, dan koji je promenio mnoge živote. Promenio, a neka čak i odneo, zauvek. Četvrti avgust, akcija “Oluja”, godišnjica, ni manje ni više nego obeležavanje 26. godina od stravičnog agresorskog čina Hrvata nad Srbima…
Šta još reći, šta dodati što se ovih 26. godina nije reklo, kazalo i pokazalo, zar ne? Čiju još bol, tugu, jad i bedu pomenuti, a da već nije pomenuta…?
Postoji, postoji još jedna tragična ljudska priča koja nije ostala ispričana, za koju ljudi još nisu čuli, a koja je vredna pomena!

HRONIKA RATNOG ZLOČINCA – FRANJO TUĐMAN: Ko je Titov propali general koji je svoje snove ostvario proteravši ČITAV JEDAN NARODHRONIKA RATNOG ZLOČINCA – FRANJO TUĐMAN: Ko je Titov propali general koji je svoje snove ostvario proteravši ČITAV JEDAN NAROD

Prošlo je 26 godina, Srbija ne zaboravlja žrtve, ali hrabro čuva mir: Šta sada kažu srpski političari – BREME “OLUJE”Prošlo je 26 godina, Srbija ne zaboravlja žrtve, ali hrabro čuva mir: Šta sada kažu srpski političari – BREME “OLUJE”

NE ZABORAVLJAMO “OLUJU”! Kod nas dan sećanja na stradale i prognane, u Hrvatskoj proslava – šta je Srbija izgubila?NE ZABORAVLJAMO “OLUJU”! Kod nas dan sećanja na stradale i prognane, u Hrvatskoj proslava – šta je Srbija izgubila?

Ispovest M.M. koja je htela da ostane anonimna, a da ipak podeli svoju tugu i bol za rodnim mestom, za Srbom, za svojim domom, za domovinom, rodnom kućom, igralištem, dvorištem, detinjstvom, uspomenama na oca, majku, starijeg brata, svoje uspomene… sa svima onima koji su istu sudbu doživeli, proživeli i preživeli.
Ovo je priča M.M., priča jedne sasvim obične žena koja se i dan danas vraća u svoj Srb, vraća se u svoju domovinu, vraća se svom plavom nebu, jer lepšeg plavetnila još nije videla, zelenoj šumi i bistroj reci pored koje jedino oseća mir.
– Bila sam te sreće da osam dana pred “Oluju” pokupim dete, sednem na autobus i odem iz Srba. Meni su svi ostali u Srbu i roditelji i brat. Svi moji izbegli su na dan “Oluje”. Moj tata je toga dana seo na traktor i stavio sve ukućane, i mamu, i komšiju, a iz kuće su poneli samo ono malo stvari što su mogli, što su stigli i što se moglo poneti – priča svoju priču M.M. drhtavim glasom i nastavlja:

– Oni su išli preko Osredaka, na Trubar, na Ostrelj i tim delom su išli sve do Beograda traktorom “IMT 539”, sve do dalekog Beograda – nastavlja M.M.
Čuveni traktor iz “Oluje” preživeo je do dan danas. Još uvek se koristi, sada je dobio i priključne dodatke, brat M.M. ga koristi kao da se ništa nije dogodilo – a sve se dogodilo!

Priča nam M.M. da od momenta kada su krenuli u tu dugu i tragičnu kolonu nije imala nikakvog kontakta sa njima sve do Banjaluke kada je otac uspeo da nađe neki telefon preko kojeg se javio da su živi, zdravi i da idu prema Beogradu. To je bio jedan jedini kontakt – paradoksalni kontakt – sreća i tuga isprepletani u isto vreme.
– Komšinica koja je krenula sa njima, koja je sa sobom nosila bebu staru šest meseci, ona je putovala sa njima, a moja braća su pošla sa tetkom i oni su poslednji izašli iz Srba… Posle njih ostala je samo pustoš, samo stoka napuštena, napuštene kuće, ogromna tuga i jad – objašnjava M.M.
Govori ova žena setnim glasom da se i dan danas naježi kada se seti te “Oluje” pre 26 godina. 
Kada su roditelji stigli u Beograd propada ceo svet i tek tada kreće prava “muka” i “borba”. Do tada imaš jedan cilj, jasan. Izvući sebi i drugima živu i zdravu glavu, a za ostalo ćemo polako, međutim, kada se do tog cilja, srećnom sudbinom dođe, sledi pravi pakao… Bez rodne kuće, bez dvorišta, bez tvog parčeta neba i zemlje… Gde ćeš, kud ćeš i kome ćeš?
– Kada su stigli u Beograd, mi smo roditeljima morali da iznajmimo stan u Borči. Tu su oni odseli jedno vreme, nakon toga su prešli u Banovce, tu su bili u kući jednoj dok nismo uspeli da sami sakupimo novac i kupimo kuću u Novoj Pazovi. Oni su ubrzo posle toga iz Nove Pazove otišli za Englesku i ostali gore gde su se i razboleli od silnog stresa i svih muka koje su ih zadesile – priča M.M. i dodaje da su zdravstvenu pomoć našli samo u ovoj zemlji, ni u Srbiji ni u Hrvatskoj nisu naišli na pomoć, lekarsku negu i podršku i pored šoka koji su proživeli i doživeli. 
– Tata je ostao bez noge, bio je sećeraš, mama je imala reumu i pritisak, ona je još iz Srba otišla bolesna. Kasnije je otac preminuo, mada smo uspeli da ga prebacimo ovde i da ga sahranimo, dok mi je majka i dan danas nepokretna. Sa druge strane, brat mi se vratio u Srb, ima sada ovde i kuću i stoku, i krave i ovce i sve. Uspeo je da renovira kuću i to je prednost i radost sada – rekla je M.M. i dodaje da i pored njenog brata u Srbu danas ima i našeg stanovništva, ima i škola i dece po školama ali nije to ono što je nekada bilo.

– Imamo i dve divne učiteljice, ima i đaka, negde ima četvoro, negde petoro đaka po odeljenju, ali najbitnije od svega je da opstaje i škola, i da ima neku funkciju – priča M.M. i naglašava da se to ne može porediti sa onim što je bilo pre. 
– Naš Srb imao je i fabrike i radnike, i škole i parkove i dečiji žagor i plač i svega. Mi smo ga zvali “Mali Pariz”. Mi smo se u “Mali Pariz” vratili prvi put 1998. godine i ništa nismo zatekli, sve je bilo porušeno, spaljeno, prava pustoš pogotovo naš deo. Granata je tada udarila u našu kuću i sve se zapalilo. Tako je brat došao i postepeno gradio i ponovo pravio sve iznova – priča M.M.
Podelila je ona i svoje iskustvo, svoje emocije i doživljaj kada je prvi put došla u Srb rekavši da je osetila samo strah i jezu, teška osećanja i tugu i radost. Radost što si došao kući, ali žal zato što više ništa nemaš.
– Ima kuća, bore se ljudi da ovo mesto ožive, ali to ide jako teško. Ima par kuća, šume se sve više spuštaju do naselja i zato je velika tuga oko srca. Mi ćemo i umreti, a tuga oko srca ostaće u nama.
M.M. prepričava i seća se i svog detinjstva, i traktora i svog malenog “tigra” koji je iz Engleske 1990. godine proputovao sve do Beograda, iz Beograda u Srb, preživeo i “Oluju” i puške i metkove… I sav bes i rasulo, i preživeo, sačekao je.
– Kada me je majka pitala šta da meni ponesu, ja sam rekla “Samo mog tigra”. On je preživeo svašta sa nama, i samo sam njega htela, međutim, nisu uspeli da ga ponesu. I dan danas kada me neko upita “šta ti je najveća žal?” ja kažem i kuće, i ljudi i Srb, ali mog tigra mi je najviše žao – priča M.M. malo kroz smeh, malo drhtavim glasom, skoro pa kroz suze.
Međutim, imao je tigar dug vek životni, kada se brat M.M. vratio u Srb, našao je u blizini reke tog malenog hrabrog tigra koji je kao po komandi čekao svoju drugaricu iz detinjstva, sa metkom u glavi, koja danas obeležava 26. godina brutalne agresije nad svojim narodom u Hrvatskoj, pati, ali se i raduje što ima i to malo sačuvanog na neke lepe dane, dane njenog detinjstva i jednu sačuvanu uspomenu koja će se večno pamtiti i prepričavati.
Sada kada se vrati svojoj domovini, vraćaju se samo osećanja tuge, sete, jeze… Osećanja da više nema tvoga društva, tvojih vršnjaka, nema tvog starog Srba.
– Imamo prelepi izvor Une, imali smo deo pod nebom ovim koji je bio bogat i šumom, i rekom, i školama i zdravstvom… A ostalo je ništa, tuga i jad. A kada se bliži taj avgust, bliži se i jeza i sećanje koje u tišini nosimo – priča nam ona i dodaje setno da se svi teše onim dobrim starim “viša sila, moralo je tako da bude, ali biće nam bolje”.